Toma Rakijaš (1955-2008.) - In Memoriam

Zauvek prijatelj SatirArt-a: Toma Rakijaš

Rođen 12. decembra 1955. godine u Beogradu. Bio profesionalni rok muzičar (gitarista grupa „Zona B“ i „Balkanski trougao“), novinar i satiričar, dugogodišnji saradnik Radio Beograda.
Pisao aforizme, satirične priče, skečeve i radio igre. Objavio dve knjige aforizama: „Narod još ječi“ (2003.) i „EZzzzzz Srbijo“ (2006.), i jednu knjigu satiričnih priča „Udar civilizacije“ (2008.). Aforizmi su mu zastupljeni u brojnim antologijama.
80-tih godina u časopisu „Sabor“ vodio i uređivao samostalnu satiričnu rubriku pod nazivom „Saborizmi“.

Tokom 90-tih predvodio rok grupe „Deaf Note“ i „Balkanski trougao“. Učestvovao u objavljivanju 5 albuma.
Dobitnik treće nagrade Radio Beograda za humorističko-satiričnu kratku formu (1987.), treće nagrade Radio Beograda za humorističko-satiričnu kratku formu (1988.) i prve nagrade za aforizme Satirične Pozornice Žikišon - Paraćin (2007.). Bio stalni saradnik elektronskih časopisa za satiru „Etna“, „Nosorog“, „Satir“ (sada „SatirArt“) i "Žikišon".
Živeo i radio u Beogradu. Preminuo 7. oktobra 2008. godine posle duge i teške bolesti.

Biografija napisana uz pomoć stranice na Vikipediji.

Aforizmi

Istorija koja se ponavlja je
dosada koja ubija.
•
Niste još ušli u istoriju,
nemate dovoljan broj žrtava.
•
Nadam se da će i naša partija uskoro imati svog tajkuna,
otvorili smo mesni odbor stranke na Kajmanskim ostrvima.
•
Privatizacija se ubrzava,
zbrzali su radnike.
•
Strani plaćenici su
naša prva strana ulaganja.
•
Radnici su prodali
svoje radne akcije.
•
Nećemo dati tako lako Kosovo,
spremni smo za svaku borbu - mišljenja.
•
I ne treba žuriti sa formiranjem Ustavnog suda,
neka prvo Ustav zaživi.
•
Ja ne moram da tučem ženu,
samo je neka udarena mogla da se uda za mene.
•
Političari su sve učinili da naša železnica bude brža,
oni se nikada ne voze vozom.

---

Prvonagrađeni aforizmi na III konkursu Satirične Pozornice Žikišon - Paraćin i www.artija.net.

VIRTUELNI MIR

Vandalsko skrnavljenje spomenika i konstantno delovanje tzv. metalne mafije, sposobne da svako umetničko vajarsko delo pretvori u šipke velike vrednosti na otpadima, sve manje ugrožava mir Bijasera.

Inženjer elektrotehnike O. V. patentirao je izum epohalne vrednosti. Laički objašnjeno - on je u postolje ugradio nekoliko optičkih čipova koji se napajaju solarnom energijom. Snabdeveni odgovarajućim softverom oni su projektovali zrake velike vidljivosti, bez obzira da li je podne ili ponoć i da li je dioptrija posmatrača minus ili plus. Svojim preplitanjem zraci su davali kolornu trodimenzionalnu sliku. Ovo je omogućilo svestranu namenu pronalaska - od virtuelnog supstrata spomenika do jednostavnih znakova obaveštavanja.

Činjenica da Bijaser ima najširu demokratiju, ubrzala je početak serijske proizvodnje ovog hardversko-softverskog kompleta, koji je plasiran na tržište pod nazivom „Mir“. U skladu sa osnovnim demokratskim principom smenljivosti: Čim neka politička stranka, do tada opoziciona, pobedi na lokalnim izborima, odmah donosi odluke o uklanjanju spomenika, koje su postavili njeni prethodnici. Donosi se istovremeno nov plan grada sa izmenjenim imenima ulica. Niko u Bijaseru ne može zauzeti mesto, bilo u opštinskoj upravi, bilo u parku, bio on živ ili mrtav, ako nema mandat dobijen većinom glasova. Podla su podmetanja da se uklanjanja spomenika vrše zbog političke nepodobnosti likova iz prošlosti. Svako otkrivanje nove skulpture na javnoj površini u Bijaseru predstavlja materijalizaciju veze kulture i demokratije, čvrste kao veza TV pretplate i računa za struju. Istovremeno, to je i obogaćivanje turističke ponude lokalne samouprave. Jedini problem koji je opterećivao ovaj proces je bio novčani - troškovi su bili ogromni. Zbog uštede, neki su predlagali da se prilikom uklanjanja spomenika odstrani figura jahača a da konj ostane. U sedlo bi zasela istorijska ličnost koja bi za to dobila mandat. Taj predlog je odbačen. Postojala je realna opasnost da Društvo za zaštitu životinja iskoristi jahanje istog konja kao simbol eksploatatorskog odnosa čoveka prema životinjama.To bi bila loša preporuka za prijem Bijasera u EZ. Na sreću, već prototip „Mir“-a  rešio je sve probleme. Jeftin a efikasan, on je uveo novu generaciju spomenika na kojima je moguće promeniti predstavljene likove pritiskom prsta na daljinskom upravljaču. Zahvaljujući velikoj memoriji uređaja, svaki jahač ima na raspolaganju ergelu konja. Ova pogodnost se pokazala kao najprikladnija prilikom poseta stranih delegacija u cilju stvaranja optimalne biznis atmosfere. Dođu Nemci, a konjanik sedi na teškom štajercu. Dođu Amerikanci, a on bez sedla na indijanskom poniju. Dođu Britanci, a ispod njega engleski pastuv. Dođu šeici, a naš junak zauzdao arapskog ata... Ovakvo jahanje preporučuje se pre svega onim našim precima koji su zadužili buduća pokolenja kod MMF-a i Svetske banke. Eto, tako ćemo brzim kasom stići u EU.

„Mir“ se odlično pokazao i u izvozu. Prosto je razgrabljen u banana državama i novonastalim zemljama separatističkim delovanjem, koje su želele da brzo izraze zahvalnost svojim mentorima iz međunarodne zajednice podizanjem monumentalnih spomenika. Njegovom upotrebom smanjivali su se rizici međudržavnih sukoba i troškovi prevodilačkih službi. Kada je jedna zemlja zapustila klasičan spomenik posvećen palim sovjetskim vojnicima na njenoj teritoriji, stigla je poruka na ruskom: „Održavajte spomenik ili ćemo mi doći da ga održavamo.“

Još su podlije priče kako nova vlast menja imena ulicama iz ideoloških razloga. Pitam se, zašto onda niko ne skida sa zidova kuća metalne table sa starim nazivima. Prikucavaju se sve novije i novije. To je hvala političarima koji su mandate i mandate posvetili stvaranju tzv. sigurne kuće za sve građane, blindirane, oklopljene plavo gvozdenim pločama. Svakodnevni testovi pokazali su da nijedan mafijaški obračun, nijedna bačena bomba, nijedan dignuti automobil u vazduh, ne mogu probiti ovu zaštitu. I priče da država nije ništa uradila za siromašne, padaju u vodu. Oni su najbezbedniji. Njihove kuće su male, pa su obložene sa po dva-tri sloja tabli. A, obaška ušteda u građevinskom materijalu. Mnogi ni ne rade fasade. Na gole cigle udaraju metalne ploče. Em lepo plavo, em korisno, em informativno. Česte promene naziva ulica imale su pored bezbednosne i obaveštajnu dimenziju. Stranim agentima je trebalo mnogo više vremena da se snađu. Zato je naša vojska mogla da, bez straha od špijuna, pređe na civilno služenje vojnog roka. Nova koncepcija odbrane zemlje „Svaka kuća - bunker“ je to omogućila. •

Sa bijaserskog preveo M. U.

---

Priča "Virtuelni mir" je objavljena u elektronskom satiričnom listu "SATIR" broj 91
(10. februara 2008. godine).

Aforizmi

Videli su da je država nepopravljiva,
tek kada su je rastavili na delove.
•
Naša partija je stabilna,
imamo doživotnog predsednika.
•
Naši političari su skromni,
žive svetski, a hoće u Evropu.
•
Posle štrajka glađu
radnici lakše lete s posla.
•
Nekada su ministri nosili cilindre,
a danas mogu samo da nakrive kapu.
•
Sudnji dan je najbolje čekati u našim sudovima,
tu se najduže čeka.
•
Treba prenositi rekla-kazala
jer je to informacija iz prve ruke.
•
U mojoj porodici nema nasilja,
ja se za sve pitam.
•
On nikada nije pogazio svoju reč,
u životu uspešno preskače sve prepreke.
•
Na izlazak iz zemlje čeka se tri sata,
ali se isplati.

TEŠKA MUKA

Nije mi jasno koji je đavo ušao u ovaj narod. Niko mu nije dobar i ništa mu nije dobro. Prosto se ostrvio na političare. Kao, oni su mu za sve krivi. Uzalud ih ja branim, objašnjavam... Jok. Ma lako je njima, kažu, lepo obučeni, službeni automobili, sekretarice, telohranitelji, a ništa ne rade... Koje crno lako, kažem ja, silna struja ode na peglanje i pranje. Nisu oni dokoni k’o vi, pa da svake noći vataju jeftinu struju. Brate, nisu ni daltonisti k’o vi, da vide sve samo crno-belo, pa obuku šta stignu. Ne mogu oni nigde da krenu, a da ne slože boje. Ne ide ista kravata uz zeleni dolar, plavi evro ili crveni dinar. Ne ide. A vi, obujete bele čarape i trk na peglanje u autobuse GSP-a. Ej bre, koja je to ušteda... Još vam skupa markica za prevoz... Lude glave, pa vas voze šoferi sa dozvolom veće kategorije.

Oni u službenim automobilima imaju samo B, a voze k’o sumanuti... Svaka bandera opasna k’o atentator. I kako onda da političari ne uključe erkondišn, kad se preznojavaju od zorta. Je l' to lako?! A? I šta im sve ne podmeću pod kola. Ispod jednog džipa pronašli mrtvog pešaka. Bog te pita šta je tamo tražio. Onda policija utvrdila da je pokušao da podmetne bombu, pod vozilo u pokretu. U silnom strahu, sekretarice i telohranitelji drže im glavu u krilu. Svaki čas očekuju eksploziju. Je l' to lako?! Ej, bre, ti automobili i imaju zatamnjena stakla, da se ne vidi koja se drama unutra odvija. Ne može njih, k’o vas, da zaustavi bilo koji policajac i da ih lepo novčano opomene da ne ginu ludo. Vama, bre, ni guma ne može da eksplodira. Vozite na golim felnama.

Svi koji kažu da oni ništa ne rade, odgovorno tvrdim, lažu k’o džukci. Brate, oni gaje kult rada. Da nije tako, ne bi zaposlili celu svoju bližu i dalju rodbinu. Naš predsednik opštine zaposlio svog dedu, kao primer mladima. Treba da se radi dok si živ. A vi, lenčuge, lažete naivne lekarske komisije. Samo da zdipite penziju. Sve četiri u vis. Sramota! Nisu vam političari krivi što Skupština često ne radi zbog nedostatka kvoruma. Vid'o bi ja vas. Dal' bi mogli danima da sedite u skupštinskom restoranu, u zadimljenom i skučenom prostoru, i čekate na početak sednice. A, ceh za cehom stiže. To je požrtvovanje i predanost svom poslu. Pa i ako piju viski. Neka. I ja bih ga pio, al' nemam tolike probleme. Oni vuku celu zemlju, pa im treba jače piće. A vi, ne okrenete ni tri ašova, a već cuclate pivo. To što trkeljišete da oni ne ustaju iz fotelja, nema veze sa mozgom. Ej, bre, šta oni onda rade u redu ispred skupštinske blagajne. Leže. A? Vi bi tamo napravili stampedo. Oni jok... Lepo ti, brate, sve s nogu, uporno čekaju. Ne pita ti se tu ko je iz koje stranke. Ne žure. Sve kulturno, jedan drugom ustupaju prednost. Znaju šta je dobro za naš privredni sistem. Nek se pare što duže oplode. Raste kamata. I ne broje lovu, k’o vi. Samo trpaju u džepove, da ne gube vreme od državnih poslova. Zašto vam smeta gandijevsko strpljenje, koje pokazuju poslanici iz unutrašnjosti, dok čekaju da im blagajnice obračunaju kilometarske dodatke, tačno u metar. Znaju oni da cajger na merdži ne laže, al' ne daj bože da slučajno oštete državu. Brate, a vi se stisli. Umesto merdži vozite krševe, samo da oštetite državni budžet. Kad vas policija uhvati zbog brze vožnje, cvilite da cajger laže. Pa gde vam je svest.

Ali, najgora ogovaranja sam čuo od kada su raspisani izbori. To, bre, ni pas s maslom ne bi pojeo. Hvala bogu što političare stvori da uživaju imunitet u svakom pogledu. Ja bih puk’o, a oni ni da se zacrvene. Imaju važnija posla. Brate, što ste k’o dileje navalili - daju lažna obećanja... Obećanje ludom radovanje. A kada će da obećavaju, ako ne pred izbore... I ko vas tera da se radujete. Budale jedne, pa oni sve to rade, da vas nauče pameti. Naivni narodi nemaju šta da traže u Evropi. Tamo idemo svi, il' niko. Zato na masovnim mitinzima padaju najveća obećanja, da i najgluplji shvate u kom grmu leži zec.

Najgori glupaci su oni, koji se smeju što političari ulaze u štale i pred TV kamerama ljube i maze domaće životinje. Jedan seljak mi reče da su njegove krave u početku bile zaprepašćene, ali su potom prelile sve kante s mlekom. Brate, kad su to čuli drugi domaćini, postavili su televizore u štale. Dva meseca je njihova stoka gledala program, u narodu poznat kao - realov šou u kući velikog srpskog vola. Dva meseca je mleko teklo u potocima. I broj muva se smanjio. Zaletale su se glavom u ekran. Ali, čim prođoše izbori, sve stade - i program i mleko. Nastade panika. Onda se neki lola seti da u štali servira, uz seno, reprizu na DVD-u. Poteče mleko. Ej, bre, da nam je cela zemlja k’o štala, gde bi nam kraj bio. Brate, ako na putu za Evropu nismo na konju, ono smo na kravi. •

---

Priča "Teška muka" je objavljena u elektronskom satiričnom listu "SATIR" broj 42
(4. marta 2007. godine).

Poslednje reči prijatelju

Dragi Tomo,
tvoje mesto u SatirArt-u,
srcu i mislima je večno.
Hvala ti za sve...

Pozdrav prijatelju,

Tvoj SatirArt