O MLADIMA

Ima li veće hipokrizije od brižnih razgovora o mladim ljudima i njihovoj sudbini?

Kao da ste svoje sudbine rešili, pa su vam ostale samo tuđe?! Kao da su oni stvarno doveli dovde? Umete li prestati? Pa zar sve osećanje slobode i potrebe za kritikom iscrpljujete na njima? Zar su oni krivi što su svet zatekli u ovakvom stanju?

Kad vas čovek sluša, pomisli da ste pronašli lek protiv smrti pa ga sakrili od mladih. Tako biste rešili svoj problem i zadržali sudbinu čovečanstva u svojim rukama.

Ovako, na koju budućnost računate kad se zamerate omladini, budućnosti i životu?

Ko će vam sutra povećati penzije?

Ko će vam izgraditi lepše staračke domove, bolje bolnice? Ako ovako nastavite, ležaćete u ovim, što su ih izgradili vaši dedovi za svoje pradedove!

Ko će vas sutra prevesti preko ulice, vas kratkovide diskutante?

Moraćete provesti starost u čorbi koju ste sami zakuvali, ako vas oni ne izvade.

Provodićete starost ispred zatvorenih škola i biblioteka, ako ih oni ne otvore!

Stalno biste se borili, jer mislite da ćete uvek pobeđivati. Navadili ste se na pobede. Da pomišljate na poraz, bili biste pitomiji. Mladost još nijedanput nije izgubila - mućnite glavom. Jednom mogu pobediti i jači.

Ovoga puta ste vi i slabi i stari i prevaziđeni.

Trećepozivci! Ponašate se kao da ćete vi u prve redove, ako zagrmi!

Mislite li da ćete poslednju reč imati vi?

Ako grunu poplave i zemljotresi, ko će vas nositi na leđima?

Pobedili ste neprijatelja, a ne narod.

Ponašate se kao da je sve ovo vaše!

Vozićete se do kraja života ovakvom železnicom, ako oni ne izgrade bolju!

Ko će vratiti vaše dugove?

Poverioci će vas oterati u grob, ako oni ne zapnu i ne vrate!

Šta radite da biste zaslužili njihovo poštovanje? Mislite li vi na svoju budućnost?

Čekaćete po čekaonicama. Ko će vas primiti, ako vas oni odbiju?

Ko će menjati vaše zakone, zabrane, propise? Nećete i dalje imati hleba na praznik, ako oni ne promene taj običaj!

Za vas nikada neće doći bolji dani, ako ih oni ne donesu!

Pićete najgora vina, nositi najlošiju konfekciju, gledati najgore filmove, ako oni ne naprave bolje! Ponašate se kao da ste sve doveli do savršenstva. Mislite: biti progresivan moguće je bilo samo jedanput. Novorođenčad pitate gde su bila kad je pucalo. Čini vam se da ste jednom zauvek postali progresivni.

Zar se tako postupa sa onima koji treba da vas vade iz bule i ćorsokaka?

Čini vam se da ste poslednji na svetu; rasipate sve osim duha. Setite se šta ste vi uradili sa vašim očevima. Za šta ste ih sve optužili?

Vodite li računa o granici strpljenja? Pada li vam na pamet u čijim će rukama biti vaša sudbina? Pa zar se tako ponaša prema onima od kojih toliko zavisite? O kakvoj vi lepšoj i srećnijoj budućnosti sanjarite kad ste tako superiorni prema onima od kojih vam budućnost zavisi?

Jadni vi! Hteli biste da zbrinete ideale koje ste sami napustili!

Još uvek knjige o sebi pišete sami. Međutim, sutra...

Vi im nudite čitanke, oni čitaju novine.

Svima ste dozvolili da odu u inostranstvo, a otišli su samo zaposleni. Nezaposleni vam se vrzmaju meću nogama.

Vi dugo niste priznavali da je išta postojalo pre vas. Sada ste užasnuti što će se živeti i posle vas. Ne brinite. Ako zagusti, i oni će na večernje škole i kurseve.

Pa šta ćete onda? I vi ćete biti ubijeni citatima! Sve ste učinili za propagandu sredstva za kontracepciju, ali kasno. Dece je sve više.

P.S.

Niko nije progresivan jednom zauvek. Ono što je lepo progresivno je samo dok je lepo. Progresivan može biti samo onaj kome to niko za života nije rekao. Progres, bez mladih ne bi daleko doterao. Progres bi uvek dao dva jalova obožavaoca, za jednog valjanog radnika i stvaraoca. Pravi borci ne plaše se onih koji će doći posle njih. Oni se ne plaše konkurencije u ljubavi i odanosti. Oni ne uobražavaju da su nedostižni i jedini. Oni shvataju da će pobediti tek onda kad budu prevaziđeni. •