MASKENBAL

To i nije neko čudo u Srbiji. Taj maskenbal traje nekoliko desetina godina. Bravar je prvi započeo. Kao osoba uglađenih manira, on je prosto obožavao sve raspoložive globalne glamurozne situacije i manifestacije. Prvi južno-slovenski autentični predstavnik internacionalne džet-set družine uživao je u svim blagodetima lagodnog života. Naravno, balovi pod maskama bili su neizbežna događanja u doba godine kada god je zapretila mogućnost pogubne dosade među razmaženim parazitima. Maskenbal je gotovo uvek vrlo zanimljiv doživljaj. To je ujedno i prilika da se neko namagarči, neko ismeje, nekome saopštiti neprijatna istina ili nekoga navući na rudu. Naravno, potrebno je imati prvoklasnu masku. Prepunjenog džepa, pripadnici džeta lako dolaze do maštovitih kostima obavijajući svoje telo i svoju ličnost potpunom i nepohodnom tajanstvenošću za uspešnost maske i bala uopšte.

Po uzoru na slavnog nam Predsednika, mnogi VIP žitelji nesvrstane države navukoše razne maske. Dobro, nisu oni mogli poput Vođe. Falili su im dvorski maniri, virtouznost vrhunskog klaviriste, bele rukavice, kubanske cigare i još mnogo toga. Najzad, oni su u građenim opancima došli na vlast. A zna se da od opanaka do cilindra predstoji put od pedest godina. Naravno, nisu oni imali ni para niti mogućnosti da se dokopaju skupocenih kostima i venecijanskih maski. Iskoristili su ono čime su raspolagali. Svoje lice i telo, urođeno lukavstvo i snalažljivost balkanskog seljaka. Malo po malo, godina po godina i ovi domaći postadoše vrhunski majstori maskiranja. E moj bato, maskiranje bez maske. To je bio uspeh. Šegrti su prevazišli Maestra Bravara, najglamuroznije svetske džet face i ostale probisvete.

Pošto nikada i niko nije ustanovio Oskara za majstore maskiranja, naši umetnici su neopravdano ostali potpuno neprimećeni u svetu. Doduše, ovde kod kuće beležili su sve same uspehe. Došli su oni do svojih para, svojih skupocenih maski i širokih kostima. Naš narod bio je duboko svestan majstorstva virtouza lokalnih maskenbalova. Srazmerno širini kostima domaćeg rukovodstva sužavali se narodni kostimi.

U sopstvenoj koži bilo im je sve tešnje i tešnje.

Tokom godina naši majstori maskiranja dostigli su sam svetski vrh. Nažalost, u svetu bili su i dalje nepriznati. I najzad, posle toliko godina napornog rada i truda, nadljudskih napora čitavih generacija i nesumnjivo urođenog talenta stiže nam konačno svetska slava. Naizgled potpuno nepoznati i anonimni doktor Dabić, preko noći postao je svetska zvezda prve kategorije. Popeo se na sam vrh Olimpa. Osvojio je svetski Grand Prix.

Proslavio je naše umetnike maske širom sveta. Stvorio je originalni srpski brend. Svaka ti čast doktore Dabiću! Ti si ambasador Srbije u svetu. Ti si nam pokazao kako se bori za dobar imidž Srbije u svetu. Osigurano ti je mesto na Prestoničkom balkonu i nezapamćeno patriotski doček.

Znao sam ja da smo majstori dobre maske, ali ovakva uspešnost oborila me je s nogu. Znači, potpuno sam zbunjen i sluđen. Eto, ovako konfuznom i posle skorašnjih zaprepašćujućih saznanja o tajnama maskiranja, meni lično gospođa Vjerica Radeta vuče pomalo na gos-n Mladića. Gospodin Solana izgleda mi kao, malo ofucani ali pljunuti gospodin Hadžić. Ludilo, ljudi!

Pitam se samo kako li je tek haškim istražiteljima i domaćim izdajnicima. Čemu li se nadaju u traganju za gospodom Mladićem i Hadžićem. Slutim da nemaju nikakvih šansi. Oni su pred kapitulacijom. Biće to Haška Kapitulacija i poraz NATO pakta. Osim ako nisu pokupili nekoliko časova od pokojnog sustanara. U tom slučaju mogli bi, u stilu velikog Crveno-Crnog Maga Iluzije, da proglase veličanstvenu pobedu malobrojnog i ugnjetenog Tribunala nad najsnažnijom svetskom maskom i potpišu Rezoluciju 1245 sa Ujedinjenom gospodom Mladićem i Hadžićem. To bi uistinu bilo dobro rešenje kako za Međunarodnu zajednicu tako i za očuvanje srpske kulturne tradicije patriotskog maskiranja, kao i održanje starih dobrih običaja priređivanja maskenbalova u Srbiji.

Narode, Srbija se saginjati neće! Ostaće maske u Srbiji! Maskenbalovi, takođe. E, kad’ je bal nek’ se pije! Živeli! •

© Copyright: Radmilo Đurđević